Uvideo sam da više nemam volje ni snage natezati se sa vašarskim nakupcima. Pod tim terminom mislim na ljude kojima mozak funkcionise kao profesionalnom trgovcu. Inace taj talenat izuzetno cenim i do sad sam upoznao puno ljudi sa njim.
Nisu to profesionalni trgovci (mada često jesu)već ljudi koji su cesto učestvovali u procesu kupoprodaje (auta, bele tehnike, domaćih životinja…) svega i svačega. Usput su razvili sposobnost brzog razmišljanja, tečnog govora i još ponekih trgovačkih trikova. U poslu sa nekretninama upravo oni su jedna od omiljenih meta prevaranata. Ovo vazi za trzista na kojima ima vise kupaca nego nekretnina.
Cesto bih mogao njihovo ponasanje nazvati bahatim balonom. Bahatim zato sto kad sednu da razgovaraju iz pogleda im viri stav ” Ja imam 30k evra u dzepu i ja diktiram pravila”.
Mozda je tih 30k evra velik novac dok trgujes svinjama, ali u ovom poslu ti si najsitniji kupac.
Druga stvar koja ih odlikuje je da postavljaju pitanja ne sacekavsi odgovor na predhodno, a sve u stilu shvatio sam sta hoces da kazes jos na prvoj recenici. Iz njegovih pitanje vec posle pet minuta profesionalnom trgovcu ili agentu je jasno da razgovara sa osobom koja poznaje nekretnine na nivou “odprilike”.
Siguran je u sebe i nestidi se to da pokaze. Ne shvata da koliko god trgovina odradio do sad ovo je novo i za njega.
Takvi likovu skoro uvek pokusavaju da obidju agenciju koja im je nasla nekretninu, ali zato minimun na svakih 10 minuta naglase svoje postenje i kako su oni do novca dosli na posten nacin za razliku od nekih drugih.
Prvi sok gde se ti genijalci odseku je kad shvate sta mogu da kupe za njihov novac. Svesni su oni bili da je stan u gradu skuplji od stana na selu. Medjutim poneseni mislju da ako su cene u oglasima takve kakve su, onda kad oni stignu na lice mesta sa novcem nacice jos jeftinije.
Cene u oglasima su navlakuse upravo za takve likove. Agencije zaista imaju uglavnom te stanove koje oglasavaju, ali kad ih vidite jasno vam je da to nije onako kako ste zamislili. Tada ste vi vec u kontaktu sa agencijom i ona mozda cak ima i vas telefon. Naravno da agencija ima i stan kakava vi hocete ali tada je cena nesto drugacija.
Posle dve ture znojenja, nasem genijalnom trgovcu se predlozi da on kupi stan u izgradnji. Metodologiju na koji nacin se servira ta prica opisacu neki drugi put.
Posle odredjenog objasnjavanja. Pa da prespava. Pa da proveri. Pa da razmisli.
Posle vrlo kratkog vremena nas genijalni trgovac sludjen ciframa, sludjen papirima, sludjen obecanjima, a probudjenom pohlepom, podpisuje predugovor.
Cesto je to predugovor za garsonjeru kod ok izvodjaca po ok pare. Daje samo deo novca. Posle mesec-dva agencija koja mu je nasla taj stan, nalazi mu i kupca. Sve u svemu dao je 20 k , a za mesec dana prodao i dobio 22k evra.
Tad je spreman agentu da poveruje bilo sta. Da mu da sve pare ma kolko ideja izgledala nebulozno. Na kraju, sretnici su vrlo srecni ako posle dve godine vide 50% od svog pocetnog novca. Uglavnom ostaju zaglavljeni sa nekom nezavrsenom, neuknjizenom garsonjerom na periferiji.
Nazalost ovo je jedna vrlo cesta sema kako ljudi bivaju prevareni. Obicno su to posteni i radni ljudi. Mnogi nestetnici u zivotu su jos i ovako nasankani. Ja licno za to neman stomak.
Ali jedini kojih mi nije zao su vasarski trgovci. Njihovo geslo je “trgovina je kurva, pa ko koga zajebi”, sto bi otprilike trebalo da znaci da je u trgovini sve dozvoljeno. Ko zna kolik su oni ljudi do sad na neku njihovu foru presvukli.
Zaista vise nemam snage sedeti sa takvim likovima i pricati o bilo cemu. Posebno sto se vrlo brzo otkriju i pokazu svoje pravo lice. Kad vidim da je nekom u cilju samo sto vise da me zajebe a ne da sebi kupi sto bolju nekretninu, povlacim se. Jednostavno prekidam razgovor, besan sto sam uopste i zapocinjao pricu sa njim.
