Insulae-nekretnine

U izdanju Centra za liberalno-demokratske studije pojavila se, nedavno, studija pod nazivom “Reforma poreskog sistema”.
Ocenujuci aktuelnu situaciju u oblasti poreskog sistema, grupa autora sa Pravnog fakulteta i iz Centra za liberalno-demokratske studije sugerisala je rešenja koja bi mogla da unaprede prihodnu stranu fiskalnog sistema, imajuci pri tome u vidu standarde EU. Kada je rec o porezu na imovinu (svi porezi ciji su obracuni i naplate vezani za nekretnine - porez na promet nekretnina, porez na naslede i poklon, i porez na imovinu-nekretninu), podaci iz prošle godine ukazuju na cinjenicu da su ukupni prihodi ostvareni naplatom poreza na promet nekretnina premašili cetiri miliona dinara, što je više od prihoda ostvarenog naplatom poreza na imovinu. Prema mišljenju autora studije, ova anomalija je posledica visoke poreske stope utvrdene na osnovu procene tržišne vrednosti transakcije, ali i visokog stepena naplate poreza.

Porez na prenos apsolutnih prava naplacuje se po proporcionalnoj stopi od pet odsto, pri cemu poresku osnovicu cini ugovorena kupoprodajna cena u trenutku nastanka poreske obaveze. Autori studije ukazuju na problem da mnoge nekretnine nisu obuhvacene transakcijama što otežava utvrdivanje stvarne vrednosti tih nekretnina. Oni, medutim, tvrde da je izbegavanje placanja poreza na promet nekretnina gotovo zanemarljivo (svega deset odsto transakcija), pre svega, zato što poreske obveznike na to tera registracija kupoprodajnog ugovora i upisivanje u zemljišne knjige.
Kada je rec o porezu na imovinu, treba podsetiti da se u ulozi poreskih obveznika pojavljuje dva i po miliona gradana Srbije. Autori studije isticu da je rešenje po kojem se porez na imovinu naplacuje prema rašclanjenoj progresivnoj stopi (0,40 odsto na poresku osnovicu do šest miliona dinara, 0,80 odsto na poresku osnovicu preko šest miliona dinara, 1,50 odsto na poresku osnovicu preko 15 miliona dinara i dva odsto na poresku osnovicu preko 30 miliona dinara) komplikovano, netransparentno, i “podsticajno” za utaju prave vrednosti imovine koja se oporezuje. Zato se zalažu za napuštanje modela progresivne stope oporezivanja imovine, pri cemu bi najprihvatljivija opcija za procenu vrednosti imovine bila da poreska uprava odreduje tržišnu vrednost svih nekretnina poreskih obveznika.

Procedura vrednovanja nekretnina zasniva se na korišcenju vec ustanovljenih procena vrednosti nekretnina koje su upotrebljene kao poreska osnovica u slucaju poreza na promet nekretnina, postojecim vrednostima poreske osnovice poreza na imovinu, kao i svim fizickim osobinama nekretnine (lokacija, kvalitet, opremljenost objekta…) Na osnovu tih podataka može se primenom kompjuterskog programa (SAMA), izracunati vrednost svake pojedinacne nekretnine, nezavisno od toga da li je nekretnina u prometu.

Prema mišljenju autora studije, formiranje SAMA modela za Srbiju je jedan od prioriteta reforme poreskog sistema. Oni procenjuju da bi prikupljanje i sredivanje vec postojecih podataka kojima raspolaže Poreska uprava, moglo da se završi za tri do cetiri meseca. Rezultati simulacija, prema dinamici koju predlažu pisci studije, bi trebalo da budu raspoloživi do aprila 2004 godine. Nakon toga, u drugom kvartalu naredne godine treba da se definišu osnovne smernice poreske politike, kako bi se pripremili tekstovi svih zakonskih i podzakonskih akata, koji bi od prvog januara 2005. godine trebalo da stupe na snagu.

Izvor: www.danas.co.yu

Bookmark to: