BLIZU 400.000 BESPRAVNIH OBJEKATA ČEKA GRAĐEVINSKU DOZVOLU
U Srbiji je evidentirano 430.000 nelegalno izgrađenih objekata, od kojih je legalizovano tek oko 10 odsto. Samo u Beogradu popisano je više od 89.000 objekata bez građevinske dozvole, koliko ih je, otprilike, i na teritoriji cele Vojvodine. Iako je Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2003. svima omogućeno da legalizuju svoje objekte, malo je građana koji su to i učinili. Najčešća objašnjenja zašto neka građevina još nije legalizovana su nepotpuna dokumentacija, nerešeni imovinsko-pravni odnosi i neodgovornost investitora, odnosno, kalkulisanje da će se cene smanjiti. Međutim, koliko su zbog toga krivi investitori, krivi su i oni koji su im lažnim obećanjima dali nadu za jeftiniju legalizaciju.
Da je do 2003. godine svako u Srbiji mogao da gradi bez građevinske dozvole potvrđuje podatak da je u 20 najvećih gradova popisano 220.000 objekata bez građevinske dozvole. Iako ima pokušaja da se takvo stanje objasni, kako su te objekte gradili ljudi slabijeg materijalnog stanja, javna je tajna da su u većim gradovima investitori često bili oni koji su imali dobre odnose s vlastima. Zahvaljujući tome su gradili bez potrebne dokumentacije i prodavali jeftinije, pa oni koji su kupovali nekretnine od njih sada imaju problema.
Iako su mnogi optuživali resorno ministarstvo i ministra Velimira Ilića zbog toga što je legalizacija zapala u ćorsokak, jer je još u okviru prošle predizborne kampanje obećavao nerealne uslove koje lokalna vlast nije mogla da sprovede, činjenica je da on nije jedini koji je investitorima obećavao jeftinu legalizaciju. I drugi političari zloupotrebili su tuđu muku i zbog glasa više davali olaka obećanja, a koliko su ona bila realna, pokazuje broj legalizovanih objekata.
Mrtvo slovo na rešenju
Ako vlasnik objekta izgrađenog ili rekonstruisanog bez građevinske dozvole nije prijavio objekat, odnosno nije podneo zahtev za legalizaciju, a u predviđenom roku nije pribavio odobrenje za izgradnju, građevinski inspektor može da donese rešenje o rušenju. Međutim, građevinske inspekcije kažu da nemaju potrebne mehanizme za takve intervencije, a i niko ne želi sprovođenje ovog člana zakona.
U Ministarstvu za infrastrukturu ističu da legalizacija mnogo više zavisi od lokalne nego od republičke vlasti, i priznaju da je to veliki problem u Srbiji. Ministar Ilić prigovara da je legalizacija na lokalnom nivou neefikasna zato što su cene veoma raznovrsne, od pet do 250 evra po kvadratu. On tvrdi da je upravo taj veliki raspon u ceni najveći problem u legalizaciji, jer građani veruju da bi cena mogla da se smanji. Zato su svi u nekom iščekivanju, iako je u najvećem broju slučajeva omogućeno plaćanje na rate. Ministar Ilić ocenjuje da se ne može krenuti s masovnim rušenjem, jer je ono skuplje od zidanja novih objekata.
Za protekle četiri godine legalizovano je samo oko 10 posto prijavljenih građevina. Pokrajinski sekretar za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo Vladimir Zelenović kaže da je inspekcija nemoćna i da nema mehanizama koji bi joj omogućio da interveniše za one objekte koji su prijavljeni za legalizaciju, a investitori nisu završili posao. On objašnjava da pri tome ne misli da ih treba porušiti, posebno one koji imaju uslove za legalizaciju, ali se mora naći način da se to uradi.
Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji iz 2006. trebalo je da pojednostave postupak legalizacije, međutim, procenat legalizovanih objekata se nije povećao, osim što je, istina značajnije, zaustavljena divlja gradnja. Legalizacija objekata izgrađenih do 13. maja 2003. godine nije zaživela možda i zato što je kaznena mera višestruke naknade za korišćenje građevinskog zemljišta ukinuta.
Zidanje protiv zakona
Sudeći po aktivnostima koje su u vojvođanskim opštinama usledile posle stupanja na snagu izmena Zakona o planiranju i izgradnji, povećao se broj naknadnih prijava kuća koje su izgrađene bez građevinske dozvole. Međutim, uz veliki broj prijavljenih i nelegalizovanih objekata poseban problem su oni zidani poslednje četiri godine. To znači da u ovoj oblasti ima mnogo nezavršenog posla.
Danas je efikasan model zaštite od divlje gradnje krivična odgovornost investitora ukoliko ne pribavi neophodnu dokumentaciju, kao i zaštita od neprofesionalnih projektanata. Međutim, još uvek deo investitora ne poštuje zakon i dalje počinje da grade bespravno, bez potrebne dokumentacije, računajući da će to uraditi kasnije, u toku gradnje. To kupce stanova i poslovnog prostora dovodi u zabludu. Oni kasnije ne mogu da uknjiže svoju nekretninu jer zgrada nema svu potrebnu dokumentaciju.
U Novom Sadu su zadovoljni sprovođenjem procesa legalizacije, zahvaljujući pojednostavljenoj proceduri i nižim cenama koje je odredio grad. U proseku za kuću od 130 kvadrata potrebno je izdvojiti oko 70.000 dinara, a iznos se može otplaćivati i do 20 godina kroz mesečne rate. Kao što je legalizacija izgrađenih objekata važna za investitora, ona je značajna i za državu: investitor postaje pravi vlasnik kuće tek nakon što je legalizuje i posle toga može da je proda, pokloni ili stavi pod hipoteku, a država, odnosno lokalna samouprava, prihoduju značajan novac koji može da uloži u komunalno opremanje zemljišta.
Ranka Dautović
Članak je u potpunosti prezet sa sajta Dnevnika, sa adrese dnevnik.co.yu…sid=34839 gde je originalno objavljen 12.01.2008.
