… upis u zemljišne knjige kojim se konacno stice ili gubi zemljišnoknjižno pravo; kad se upisom stice neko pravo (svojina, službenost, hipoteka) naziva se intabulacijom, a kad se pravo gubi naziva se ekstrabulacijom (brišu se npr. službenosti, hipoteka). - U našem pravu sam ugovor (o otudenju nepokretnosti, o konstituisanju službenosti ili hipoteke) nema tu moc da u korist sticaoca konstituiše (na njega prenese) zemljišnoknjižno pravo, vec predstavlja samo pravni osnov (iustus titulus), a za prenos (sticanje) prava potreban je i nacin sticanja (modus acquirendi), koji se u zemljišnoknjižnom sistemu (u slucaju nepokretnosti) sastoji u odgovarajucem upisu u zemljišne knjige (uknjižbi). Ni uknjižba se ne shvata kao apstraktan akt, podoban da sam za sebe prenese svojinu, vec to dejstvo proizvodi samo ako pociva na punovažnom ugovoru o prodaji nepokretnosti ili na kom drugom ugovoru podobnom za prenos ili konstituisanje stvarnih prava (ugovor o trampi, poklonu, doživotnom izdržavanju, ustupanju i raspodeli imovine za života, konstituisanju stvarne službenosti, hipoteci). Nedostatak u ugovoru koji služi kao pravni osnov ima za posledicu nemogucnost upisa (uknjižba), a ako je uknjižba ipak izvršena, lice koje je time povredeno u zemljišnoknjižnom pravu može u brisovnoj pranici ishoditi brisanje upisa i povracaj u ranije zemljišnoknjižno stanje.
Uknjižba je dopuštena samo protiv onoga ko je u vreme podnošenja molbe figurisao kao zemljišnoknjižni prethodnik (molba zemljišnoknjižnog prethodnika mora biti podneta najkasnije u isto vreme s molbom zemljišnoknjižnog sledbenika). Prema pravnim pravilima zemljišnoknjižnog prava i sudskoj praski, od ovoga postoje dva izuzetka: 1. Ako je zemljište ili knjižno pravo preneto na više lica uzastopce, bez upisa u zemljišne knjige (vanknjižnim putem), poslednji sticalac može, ako dokaže koji su mu prethodnici, zahtevati da se zemljišnoknjižni upis izvrši neposredno na njegovo ime, 2. Ako naslednik, pre nego što bude upisan u zemljišne knjige, otudi nepokretnost ili neko zemljišnoknjižno pravo koje pripada zaostavštini, sticaocu ce se dozvoliti upis neposredno posle ostavioca.
Uknjižba se vrši na osnovu pismenih izjava o pravnom osnovu (zemljišnoknjižne ili tabularne isprave); cak i kada pismena forma nije uslov punovažnosti pravnog posla koji služi kao pravni osnov. Ove isprave ne smeju imati takvih vidljivih nedostataka koji slabe njihovu verodostojnost, a ako se sastoje iz više listova ili tabaka, ovi moraju biti tako sašiveni da ne bude mogucno nijedan list ili tabak umetnuti. Same isprave mogu biti i javne (npr. pravosnažno sudsko rešenje o dosudenju kupcu na javnoj prodaji), i privatne, na kojima je potpise overio sud (npr. kupoprodajni ugovor).
Izvor: Pravna enciklopedija; Savremena administracija; Beograd
