Insulae-nekretnine

Internet je zaista riznica znanja, ali jos uvek knjige drze bitan segment u obrazovanju jedne osobe. Problem sa nalaženjem prave, za vas potrebne knjige može biti izuzetno naporan. Sva sreća je da se našla specijalizovana izdavačka kuca koja se bavi građevinarstvom.

Izdavačko preduzeće “GRAĐEVINSKA KNJIGA” AD
11000 Beograd, Trg Nikole Pašića 8/II ( 011/ 32 33 565
http://www.gk.izlog.org/

Građevinska knjiga je osnovana još 1948.godine.

Ova izdavačka kuća reafirmacijom svog izdavačkog koncepta i profilisanom izdavačkom politikom za vrlo kratko vreme postala je brand name u domenu stručne knjige, posebno u oblastima arhitekture i građevinarstva kao bazičnim, potom u oblasti tehničkih nauka i najzad, uspela je da se nametne kao najozbiljniji domaći izdavač stručne leksikografije (nova edicija u kojoj je objavljeno 26 stručnih rečnika od kojih svaki broji u proseku po 70.000 terminoloških jedinica). [Read more →]

Bookmark to:

U Politici je 15. februara 2008. godine objavljen članak „’Solarni’ stambeni krediti” sa zanimljivom tablicom koja prikazuje troškove za kupovinu stana.
60.000,00    €    Vrednost nekretnine
360    mes.    Rok otplate
6,97    %    Efektivna kamatna stopa
3.000,00    €    Učešće 5%
301,50    €    Rata banci (300 meseci)
200,00    €    Rata državi (poslednjih 60 meseci)
1.125,00    €    Osiguranje kredita kod NKOSK 2,5%
30,00    €    Fiksna provizija NKOSK
225,00    €    Obrada kreditnog zahteva 0,5%
100,00    €    Procena nepokretnosti (do 150€)
300,00    €    Overa ugovora u sudu
97,50    €    Upis hipoteke u zemljišnim knjigama
24,00    €    Godišnja premija polise osiguranja
2,50    €    Izveštaj kreditnog biroa
1.800,00    €    Provizija agencije za nekretnine
800,00    €    Trenutna kursna razlika
7.504,00    €    Ukupno

Zbir ovih cifara je porazavajuci, ali to je nazalost realnost vecine mladih koji zele da dodju do svog stana a nemaju finansijsku zaledjinu.

Bookmark to:

BLIZU 400.000 BESPRAVNIH OBJEKATA ČEKA GRAĐEVINSKU DOZVOLU

U Srbiji je evidentirano 430.000 nelegalno izgrađenih objekata, od kojih je legalizovano tek oko 10 odsto. Samo u Beogradu popisano je više od 89.000 objekata bez građevinske dozvole, koliko ih je, otprilike, i na teritoriji cele Vojvodine. Iako je Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2003. svima omogućeno da legalizuju svoje objekte, malo je građana koji su to i učinili. Najčešća objašnjenja zašto neka građevina još nije legalizovana su nepotpuna dokumentacija, nerešeni imovinsko-pravni odnosi i neodgovornost investitora, odnosno, kalkulisanje da će se cene smanjiti. Međutim, koliko su zbog toga krivi investitori, krivi su i oni koji su im lažnim obećanjima dali nadu za jeftiniju legalizaciju.

Da je do 2003. godine svako u Srbiji mogao da gradi bez građevinske dozvole potvrđuje podatak da je u 20 najvećih gradova popisano 220.000 objekata bez građevinske dozvole. Iako ima pokušaja da se takvo stanje objasni, kako su te objekte gradili ljudi slabijeg materijalnog stanja, javna je tajna da su u većim gradovima investitori često bili oni koji su imali dobre odnose s vlastima. Zahvaljujući tome su gradili bez potrebne dokumentacije i prodavali jeftinije, pa oni koji su kupovali nekretnine od njih sada imaju problema. [Read more →]

Bookmark to:

Najpošteniji građevinski preduzimač u Beogradu, koji će adekvatno da plati plac na kojem želi da zida stambenu zgradu, sve dozvole, priključke i poreze, radnu snagu i kvalitetan materijal, zaradiće velike pare na samo jednoj zgradi.

Gradnja stanova u Beogradu je unosan posao u kojem manji preduzimači, za godinu-dve, zarade stotine hiljada evra, a oni sa većim obimom posla i milione.
Beogradsko tržište nekretnina je neuređeno. Postoji samo jedno pravilo: nema dovoljno novih stanova. Svaki novoizgrađen kvadrat u Beogradu ima svog kupca. Zato su cene kvadrata nerealno visoke, a profiti ogromni.

- Gradnja stanova u Beogradu je najunosniji posao. Na delu je ekspanzija za koju postoji dobar razlog, a to je dobra zarada. Iako se investitori žale da im je teško doći do dozvola za gradnju, njihov broj neprestano raste. Naši poznati sportisti, koji bi mogli da svoj legalno zarađen novac drže u insotranstvu ili ga tamo plasiraju, sve češće ulažu upravo u izgradnju stanova u Beogradu - kaže za „Blic“ Katarina Lazarević, suvlasnica agencije za nekretnine „Alka“.
Glavni problem za svakog građevinskog preduzimača je pronaći plac za gradnju. Svi bi hteli parcele u širem centru grada, jer je kvadrat u prodaji tu najskuplji, a profit najveći. Stanovi u „običnim“ novim zgradama, bez elektronskog i drugog luksuza u opremi, u širem centru grada prodaju se od 1.600 do 2.000 evra po kvadratu.
U udaljenijim naseljima, kvadrat stana može da se nađe i za 1.000 evra. Pošto je na tu cenu profit manji, ali su placevi veći i jeftiniji, investitori zidaju čitave komplekse zgrada na periferiji. Tako ih veliki broj stanova, i sa nižom cenom kvadrata, dovodi do velikog profita. [Read more →]

Bookmark to: